Suve i ispucale ruke: vodič za negu, kreme i zaštitu zimi

Suve, ispucale i osetljive ruke: kompletan vodič za negu zimi i tokom cele godine

Suve ruke, ispucala koža, crvenilo na zglobovima, svrab, pečenje i osećaj zatezanja problemi su koji se kod mnogih ljudi pogoršavaju čim temperatura padne, a vetar počne da duva. Nekima koža puca toliko da se pojave male ranice, nekima trne ili pulsira, a nekima je dovoljno samo da operu sudove bez rukavica pa da ruke postanu grube, napete i bolne. Ako ste među onima koji su probali bezbroj krema, a i dalje ne mogu da pronađu onu koja stvarno pomaže, ovaj vodič je za vas. Cilj nije da vam ponudimo čarobno rešenje, već da objasnimo zašto se koža ruku suši, kako da prepoznate šta joj nedostaje i kako da sastavite rutinu nege koja će biti najkompatibilnija sa vašim tipom kože i svakodnevnim navikama.

Koža ruku je stalno izložena. Peremo ih mnogo puta dnevno, dodirujemo deterdžente, sredstva za čišćenje, hladnu vodu, vetar, grejanje i spoljašnje temperature. Za razliku od kože lica, koža ruku ima malo lojnih žlezda, pa je prirodno sklonija isušivanju. Kada se tome dodaju hladnoća i vetar, lipidna barijera slabi, vlaga brže isparava, a koža postaje gruba, crvena, ispucala i osetljiva. Zato nega ruku ne treba da bude samo povremeno mazanje kremom, već promišljen sistem zaštite, hidratacije i obnavljanja.

Zašto se koža ruku suši, crveni i puca?

Glavni razlog je narušena kožna barijera. Zdrav kožni sloj zadržava vlagu i štiti od spoljašnjih nadražaja. Kada je barijera oštećena, voda iz kože brže isparava, a iritansi lakše prodiru. To dovodi do suvoće, crvenila, svraba, pečenja i pucanja. Zima je posebno teška jer je vazduh napolju hladan i suv, a u zatvorenim prostorijama grejanje dodatno smanjuje vlažnost. Vetar dodatno isušuje i može da izazove mikropukotine koje peku kada dođu u kontakt sa vodom ili kremom.

Često pranje ruku, vruća voda, agresivni sapuni, alkoholna sredstva, deterdženti za sudove, sredstva za staklo i druge hemikalije ubrzavaju gubitak prirodnih masnoća. Koža tada postaje zategnuta, gruba na dodir, a na zglobovima i jagodicama prstiju mogu da se pojave pukotine. Neki ljudi imaju genetsku sklonost ka ekcemu ili dermatitisu, pa im i najmanji nadražaj izaziva jak svrab i crvenilo. Drugi razviju kontaktni dermatitis zbog sastojaka iz kozmetike ili sredstava za čišćenje. U svakom slučaju, cilj nege je isti: smiriti upalu, obnoviti barijeru i zaštititi kožu od daljih nadražaja.

Važno je znati da suvoća nije samo estetski problem. Ispucala koža može da krvari, da peče i da bude ulazna tačka za infekcije. Ako se pojave bolne pukotine, promene boje, otok, gnojenje ili jak svrab koji ne prolazi, potrebna je lekarska pomoć. Ipak, većina svakodnevnih problema može se ublažiti pravilnom negom i izbegavanjem svega što dodatno iritira kožu.

Kako prepoznati stepen oštećenja kože ruku

Pre nego što izaberete kremu za ruke, korisno je da procenite stanje kože. Blaga suvoća obično se manifestuje osećajem zatezanja posle pranja, blagim perutanjem i grubošću na dodir. Umerena suvoća podrazumeva vidljivo perutanje, crvenilo na pojedinim delovima, osećaj svraba i nelagodnost pri pokretima. Jaka suvoća uključuje ispucalu kožu, pečenje, bolne mikropukotine i krvarenje, naročito na zglobovima, jagodicama prstiju i između prstiju. Ako se javlja i ekcem ili dermatitis, koža može da bude crvena, topla, svrbljiva, sa sitnim bubuljicama ili ljuštenjem.

Kod jake suvoće i ispucalosti nije dovoljna samo lagana hidratantna krema. Potrebni su sastojci koji obnavljaju barijeru, zadržavaju vlagu i štite od spoljašnjih uticaja. Tada su korisne hranljive kreme sa emolijensima i okluzivima, kao i noćna nega u debljem sloju. Kod ekcema je najvažnije izbegavati iritanse i koristiti proizvode bez jakih mirisa, alkohola i agresivnih konzervanasa. Uvek je bolje početi sa blagim proizvodom i pojačavati negu prema potrebi, nego odmah koristiti najjaču kremu koja može dodatno da nadraži kožu.

Ključni sastojci u kremama za ruke

Humektansi: privlače i zadržavaju vlagu

Humektansi su sastojci koji privlače vodu iz okoline ili iz dubljih slojeva kože. Najpoznatiji su glicerin, urea, pantenol, alantoin, hijaluronska kiselina, mliječna kiselina i razni šećerni alkoholi. Glicerin je jedan od najčešćih sastojaka u kremama za ruke jer dobro hidrira i pomaže koži da zadrži vlagu. Međutim, u visokim koncentracijama može da bude lepljiv i da ostavi težak sloj, naročito ako se koristi po suvom vazduhu bez okluzivnog sastojka preko njega. Zato su glicerinske kreme odlične za noćnu negu ili za zaštitu pre izlaska, ali nisu uvek idealne za trenutke kada odmah morate nešto da radite rukama.

Urea je izuzetno korisna za suvu i ispucalu kožu. U nižim koncentracijama, na primer 5 procenata, dobro hidrira i omekšava. U višim koncentracijama, 10 procenata i više, deluje keratolitički, odnosno pomaže uklanjanju zadebljalog sloja kože. Osobe sa ekcemom ili oštećenom kožom ponekad osećaju pečenje kada nanesu ureu, posebno na mestima gde koža puca. To ne znači nužno da je krema loša, ali može značiti da je koncentracija previsoka za trenutno stanje kože. U tom slučaju bolje je početi sa 5 procenata ili izabrati proizvod bez uree i sa više emolijensa.

Pantenol i alantoin su blagi i umirujući. Često se koriste u kremama za osetljivu, oštećenu i iritiranu kožu. Pantenol pomaže u obnovi kožne barijere i smanjuje osećaj pečenja, pa je dobar izbor za ruke koje su ispucale od hladnoće ili hemikalija. Alantoin dodatno smiruje i podstiče obnavljanje. Ako ne podnosite ureu ili glicerin u visokim koncentracijama, pantenol može biti odlična alternativa za svakodnevnu negu.

Emolijensi: omekšavaju i hrane

Emolijensi su sastojci koji popunjavaju prostore između ćelija kože i čine je mekšom i glatkom. To su različita biljna ulja, maslaci, lanolin, skvalan i masne kiseline. Shea puter, poznat i kao karite maslac, jedan je od najpopularnijih sastojaka za suve ruke. Bogat je masnim kiselinama i vitaminima, dobro hrani i stvara zaštitni sloj. Kokosovo ulje, maslinovo ulje, bademovo ulje, avokado ulje i ricinusovo ulje takođe mogu da pomognu, ali svako ima svoju teksturu i može nekome da prija, a nekome da bude preteško.

Lanolin je snažan emolijens i okluziv, ali može da izazove alergijske reakcije kod osetljivih osoba. Ako niste skloni alergijama, lanolin može biti izuzetno efikasan za ispucalu kožu. Skvalan je laganiji i obično se dobro podnosi. Ceramidi su sastojci koji oponašaju prirodne lipide kože i pomažu u obnovi barijere. Kreme sa ceramidima često su preporučljive za ekcem i dermatitis, jer ne samo da hidriraju, već i dugoročno jačaju kožu.

Okluzivi: stvaraju zaštitni sloj

Okluzivi sprečavaju gubitak vlage tako što formiraju film na površini kože. Najpoznatiji su vazelin, parafin, mineralno ulje, silikoni i voskovi. Vazelin je jedan od najefikasnijih okluziva i često se koristi za noćnu negu ispucalih ruku. Nije sam po sebi hidratantan, ali kada se nanese preko hidratantne kreme, zadržava vlagu i štiti kožu. Parafin i mineralno ulje deluju slično, ali neki ljudi ne vole njihov težak osećaj na koži. Ako vam parafinske kreme ostavljaju ljigav sloj ili se osećate kao da vam koža ne diše, možete izabrati proizvode sa silikonima ili biljnim voskovima.

Silikoni nisu štetni sami po sebi. Oni stvaraju zaštitni film koji smanjuje gubitak vlage i čini kožu glatkom. Mnogi ljudi ih dobro podnose, a nekima smetaju jer ostavljaju osećaj klizanja. Ako imate ekcem ili alergijsku reakciju, najbolje je izbegavati proizvode sa mnogo različitih sastojaka i jakih mirisa, bez obzira na to da li sadrže silikone ili ne. Ono što je najvažnije jeste da proizvod ne izaziva crvenilo, svrab, pečenje ili dodatno pucanje kože.

Keratolitici i aktivni sastojci

Keratolitici pomažu da se razmekša zadebljali sloj kože. Urea, salicilna kiselina i mliječna kiselina često se koriste u kremama za pete, laktove i vrlo suvu kožu. Na rukama mogu biti korisni ako imate zadebljanja, žuljeve ili tvrdu kožu na jagodicama prstiju. Međutim, ako je koža ispucala i bolna, keratolitici mogu da peku. Tada je bolje prvo izlečiti pukotine hidratantnim i zaštitnim kremama, pa tek onda uvesti piling ili keratolitik. Nikada ne treba nanositi jake keratolitike na otvorene ranice ili krvave pukotine.

Glicerin, urea, shea puter, pantenol i drugi saveznici

Kada birate kremu za ruke, gledajte da li sadrži kombinaciju humektansa, emolijensa i okluziva. Na primer, krema sa glicerinom i shea puterom hidrira i hrani. Krema sa ureom i ceramidima obnavlja barijeru i omekšava. Krema sa pantenolom i alantoinom smiruje iritaciju. Ako su vam ruke izrazito suve, možda će vam najviše odgovarati bogatija noćna krema, dok će vam preko dana biti prijatnija laganija hidratantna krema koja se brzo upija.

Glicerin je odličan za hidrataciju, ali može da bude lepljiv. Ako ne volite taj osećaj, potražite kremu sa manjim procentom glicerina ili je kombinujte sa silikonima i emolijensima koji poboljšavaju teksturu. Urea je efikasna, ali može da peče na oštećenoj koži. Počnite sa 5 procenata i postepeno prelazite na jaču ako je potrebno. Shea puter je bogat i hranljiv, ali može da bude pretežak za one koji ne podnose masne kreme. Pantenol je blag i gotovo univerzalno dobro podnošljiv. Kombinacija pantenola i glicerina često je odlična za dnevnu negu, dok je vazelin preko noći nezamenljiv za veoma ispucalu kožu.

Parafin, vazelin, silikoni i mineralna ulja: da li su loši?

U svetu nege kože često se ponavlja da su parafin, vazelin, mineralna ulja i silikoni loši. Istina je složenija. Ovi sastojci su okluzivi, što znači da sprečavaju gubitak vlage. Za kožu koja puca i krvari, upravo zaštitni sloj može da bude spas. Vazelin je jedan od najbezbednijih i najefikasnijih sastojaka za zaštitu oštećene kože. Parafin i mineralno ulje su slični, ali mogu da ostave težak film. Silikoni nisu toksični i mnogi ljudi ih dobro podnose; problem nastaje samo ako neko ima alergiju ili ne voli njihov osećaj.

Ono što jeste važno jeste da proizvod ne sadrži iritanse za vašu kožu. Ako vam parafinske kreme izazivaju crvenilo, svrab ili osećaj gušenja kože, izbegavajte ih. Ako vam prijaju, nema razloga da ih izbegavate samo zato što su na nekom spisku „loših“ sastojaka. Najbolja krema je ona koja vašoj koži pruža zaštitu, hidrataciju i udobnost, a pritom ne izaziva nelagodnost. To je najkompatibilnija krema za vaše ruke, bez obzira na to što piše na deklaraciji.

Kako izabrati kremu za ruke prema tipu problema

Ako su vam ruke blago suve i zatežu se posle pranja, dovoljna je lagana hidratantna krema sa glicerinom, pantenolom ili alantoinom. Nanesite je odmah nakon pranja i po potrebi tokom dana. Ako su vam ruke umereno suve, perutaju se i imate osećaj grube kože, potražite kremu sa shea puterom, biljnim uljima i ceramidima. Možete je koristiti ujutru i uveče. Ako su vam ruke jako suve, ispucale, crvene i bolne, potrebna vam je bogata hranljiva krema za noćnu negu, eventualno sa 5 do 10 procenata uree ako je podnosite. Preko dana koristite zaštitnu kremu sa okluzivima i nosite rukavice kada izlazite napolje.

Kod ekcema i dermatitisa birajte proizvode bez mirisa, bez alkohola, bez esencijalnih ulja i sa što manje sastojaka. Često su najbolje kreme koje su namenjene osetljivoj koži ili koje preporučuje dermatolog. Ako vam neka krema izaziva pečenje, crvenilo ili svrab, prekinite sa upotrebom. Ponekad je potrebno nekoliko dana da koža reaguje, ali ako je reakcija jaka, ne treba čekati. Kod ozbiljnijih promena, kao što su pucanje, krvarenje, ljuštenje i upala, obavezno se obratite lekaru.

Jutarnja, dnevna i večernja rutina za suve ruke

Jutarnja rutina treba da bude brza, ali temeljna. Operite ruke mlakom vodom i blagim sapunom ili sredstvom za pranje koji ne isušuje. Izbegavajte vruću vodu jer ona uklanja prirodna ulja. Posle pranja, tapkajte ruke peškirom, a ne trljajte. Dok je koža još blago vlažna, nanesite hidratantnu kremu. Ako izlazite napolje, sačekajte nekoliko minuta da se krema upije, pa stavite rukavice. Zimi rukavice nisu luksuz, već zaštita. Vetar i hladnoća mogu da izazovu pucanje kože za nekoliko minuta ako su ruke nezaštićene.

Tokom dana, svaki put kada operete ruke, nanesite malo kreme. To je najbolji način da se spreči isušivanje. Ako ne možete da perete ruke često, koristite sredstvo za pranje bez sapuna ili vlažne maramice bez alkohola. Držite malu tubu kreme u torbi, na radnom stolu ili u automobilu. Ako radite sa papirom, možda će vam više odgovarati krema koja se brzo upija i ne ostavlja trag. Ako radite sa vodom ili deterdžentima, obavezno nosite rukavice.

Večernja rutina je vreme za intenzivniju negu. Operite ruke, osušite ih tapkanjem i nanesite deblji sloj hranljive kreme. Ako su vam ruke veoma ispucale, preko kreme možete naneti tanak sloj vazelina ili bogate masti. Zatim stavite pamučne rukavice i ostavite preko noći. Ovo se ponekad naziva noćna maska za ruke. Već posle nekoliko noći koža može biti znatno mekša i manje sklona pucanju. Ako ne podnosite rukavice, nanesite kremu ranije uveče i pustite da se upije pre spavanja.

Noćna nega: maska, rukavice i slojevanje

Noćna nega je posebno važna za ispucale ruke. Pre spavanja koža ima vremena da upije hranljive sastojke i da se obnovi. Prvo nanesite hidratantnu kremu sa glicerinom, ureom ili pantenolom. Sačekajte minut, pa preko nje nanesite bogatiji sloj kreme sa shea puterom ili vazelinom. Ako imate ekcem, koristite samo proizvode koje vam je lekar odobrio. Pamučne rukavice pomažu da se krema ne skine na posteljinu i da sastojci duže deluju. Ako nemate rukavice, možete koristiti čarape od prirodnog materijala, ali one moraju biti čiste i mekane.

Noćna maska ne mora da se radi svake noći. Dovoljno je dva do tri puta nedeljno, ili svake noći ako je koža jako oštećena. Redovnost je važnija od količine. Čak i jednostavno mazanje kreme pre spavanja može da napravi veliku razliku. Ako vam se krema ne upija i ostavlja masan trag, sledeće veče nanesite tanji sloj ili izaberite laganiju formulaciju. Cilj je da koža bude nahranjena, a ne da se osećate nelagodno.

Zaštita od hladnoće, vetra, vode i deterdženata

Hladnoća i vetar su među najvećim neprijateljima kože ruku. Kada izlazite napolje, obavezno nosite rukavice. Materijal je važan: vuna može da grebe i iritira, pa je bolje nositi rukavice sa pamučnom postavom ili sintetičkim materijalom koji štiti od vetra. Ako su vam ruke već ispucale, pamučne rukavice ispod drugih rukavica mogu da smanje trenje i iritaciju. Pre izlaska nanesite zaštitnu kremu sa okluzivima. Ona stvara barijeru između kože i hladnog vazduha.

Voda i deterdženti su čest uzrok suvoće. Prilikom pranja sudova, čišćenja kupatila ili rukovanja hemikalijama, nosite gumene rukavice. Ako vam gumene rukavice izazivaju znoj ili iritaciju, ispod njih stavite pamučne. Posle pranja sudova, operite ruke blagim sapunom, osušite ih i nanesite kremu. Nikada ne ostavljajte ruke mokre, jer isparavanje vode dodatno isušuje kožu. Ako koristite sredstva za čišćenje, birajte ona bez jakih mirisa i agresivnih hemikalija kada je to moguće.

Za pranje ruku birajte blage sapune ili kreme za pranje sa pH vrednošću blizu kože. Antibakterijski sapuni i alkoholni gelovi mogu da budu korisni u nekim situacijama, ali često isušuju. Ako ih koristite, obavezno posle nanesite hidratantnu kremu. Izbegavajte vruću vodu, jer ona trenutno prija, ali dugoročno oštećuje barijeru. Mlaka voda je najbolja za svakodnevno pranje.

Nega zanoktica i kože oko noktiju

Zanoktice i koža oko noktiju često su prve na udaru. Suvoća, često pranje, sredstva za skidanje laka, acetonom i deterdženti mogu da izazovu zadebljanje, pucanje i bol. Za negu zanoktica koristite ulja i bogate kreme. Bademovo ulje, ricinusovo ulje, ulje kantariona i maslinovo ulje mogu da pomognu. Nanesite ih na kožu oko noktiju i lagano umasirajte. Radite to uveče, a preko dana koristite kremu za ruke i nokte. Ako su zanoktice jako suve, možete staviti tanak sloj vazelina preko ulja.

Ne seckajte i ne čupajte zanoktice, jer tako možete da izazovete infekciju. Ako se pojavi crvenilo, otok ili bol, obratite se lekaru. Prilikom skidanja laka, birajte blaže formulacije i izbegavajte aceton ako je moguće. Posle skidanja laka, obavezno nahranite nokte i kožu oko njih. Piling za ruke može da pomogne, ali ne treba ga raditi ako su zanoktice ispucale ili bolne. U tom slučaju prvo izlečite kožu, pa tek onda uradite blagi piling.

Piling i obnavljanje kože ruku

Piling uklanja mrtve ćelije kože i čini ruke glatkijima. Možete ga raditi jednom nedeljno, ili ređe ako vam je koža osetljiva. Blagi piling može se napraviti od šećera i maslinovog ulja, ili kupiti gotov proizvod sa sitnim česticama. Nanesite piling na vlažne ruke, masirajte lagano nekoliko minuta, pa isperite mlakom vodom. Posle pilinga obavezno nanesite hranljivu kremu. Ako imate ekcem, ispucalu kožu ili ranice, preskočite piling dok se koža ne oporavi.

Posle pilinga koža je osetljivija, pa je dobro da ne izlazite odmah napolje bez zaštite. Nanesite bogatu kremu i rukavice ako je hladno. Piling ne treba raditi na zadebljalim, bolnim mestima bez prethodne hidratacije. Za tvrdu kožu na jagodicama prstiju možete koristiti kremu sa ureom ili mliječnom kiselinom, ali pazite da ne izazovete iritaciju. Uvek slušajte svoju kožu: ako peče, crveni se ili svrbi, prekinite.

Domaći preparati i prirodni sastojci

Domaći preparati mogu da budu korisni, ali nisu univerzalno rešenje. Shea puter, kokosovo ulje, maslinovo ulje, bademovo ulje i pčelinji vosak često se koriste za izradu krema i masti. Neven i kamilica su poznati po umirujućim svojstvima. Možete napraviti jednostavnu mast tako što ćete otopiti shea puter ili pčelinji vosak i dodati nekoliko kapi biljnog ulja. Međutim, domaći preparati mogu da budu preteški, da se brzo kvare ili da izazovu alergijsku reakciju. Ako imate osetljivu kožu, prvo testirajte na malom delu kože.

Glicerin se često koristi u domaćim receptima, ali ga ne treba nanositi čistog na kožu jer može da isuši ako nema dovoljno vlage u vazduhu. Pomešajte ga sa vodom ili biljnim uljem. Alkohol u domaćim receptima za negu suve kože nije dobra ideja jer dodatno isušuje. Ako pravite preparat, koristite čiste posude i sastojke koji su vam poznati. Ako imate ekcem ili dermatitis, najbolje je da se posavetujete sa lekarom pre uvođenja domaćih preparata.

Ekcem, dermatitis i druge kožne reakcije

Ekcem i dermatitis mogu da budu veoma neprijatni. Koža je crvena, svrbi, peče, ljušti se i puca. Često se pogoršava zimi, pod stresom i uz često pranje ruku. Ako imate ove simptome, izbegavajte mirisne kreme, esencijalna ulja, alkohol i agresivne sapune. Koristite proizvode bez mirisa, sa ceramidima, pantenolom ili koloidnom ovsom. Ako vam lekar prepiše kortikosteroidnu kremu, koristite je onako kako je propisano. Ne oslanjajte se samo na kozmetiku kada je upala jaka.

Kontaktni dermatitis nastaje kada koža reaguje na nešto što dodiruje, na primer na deterdžent, metal, gumu ili sastojak kreme. Ako sumnjate na kontaktni dermatitis, pokušajte da identifikujete uzrok. Prestanite da koristite proizvod koji izaziva reakciju i zamenite ga blagim. Ako se simptomi ne povlače, potražite pomoć. Gljivične infekcije takođe mogu da izazovu svrab, crvenilo i ljuštenje, pa je važno da se tačno utvrdi uzrok. Samo lekar može da postavi dijagnozu i propisuje odgovarajuću terapiju.

Kada je vreme da se posavetujete sa lekarom

Ako koža na rukama puca, krvari, jako peče, oteče ili se pojavi gnojenje, potrebna je lekarska pomoć. Ako imate jak svrab koji ne prolazi, promene koje se šire, ili sumnjate na ekcem, psorijazu ili infekciju, nemojte se oslanjati samo na kreme iz drogerije. Dermatolog može da utvrdi uzrok i preporuči odgovarajuću terapiju. U nekim slučajevima potrebni su kortikosteroidi, antibiotici ili drugi lekovi. Redovna nega je važna, ali ne može da zameni lekarsku dijagnozu i terapiju.

Takođe, ako imate dijabetes, probleme sa cirkulacijom ili autoimunu bolest, svaka promena na koži ruku zahteva dodatnu pažnju. Ne ignorišite simptome koji traju nedeljama. Pravovremena reakcija može da spreči komplikacije i ubrza oporavak. Ako vam neka krema izaziva pečenje ili crvenilo, prekinite sa upotrebom i obratite se lekaru ili farmaceutu za savet.

Najčešće greške u nezi ruku

Jedna od najčešćih grešaka je mazanje krema samo kada se koža već isuši. Bolje je preventivno mazati ruke nekoliko puta dnevno, a obavezno posle svakog pranja. Druga greška je korišćenje vruće vode i agresivnih sapuna. Iako trenutno prijaju, oni dugoročno oštećuju kožu. Treća greška je nošenje rukavica samo kada je jako hladno. Vetar i niske temperature mogu da naškode i pri blažem vremenu, posebno ako su ruke već suve.

Česta greška je i preterivanje sa pilingom i jakim sastojcima. Ako koža puca, piling može da pogorša stanje. Takođe, mnogi ljudi koriste istu kremu za lice i ruke, što nije idealno jer koža ruku zahteva bogatiju zaštitu. Još jedna greška je ignorisanje zanoktica i kože oko noktiju. One često prve pokažu znake suvoće i iritacije. Redovna nega uljima i kremama može da spreči bolne pukotine.

Mitovi o kremama za ruke

Postoji mnogo mitova o nezi ruku. Jedan od njih je da su skupe kreme uvek bolje. Cena ne garantuje da će krema odgovarati vašoj koži. Nekome će jednostavna glicerinska krema biti bolja od skupe formulacije, a nekome će bogata krema sa shea puterom biti idealna. Drugi mit je da su silikoni i parafin štetni. Oni mogu da budu korisni kao zaštitni sloj, osim ako ih ne podnosite. Treći mit je da se krema mora potpuno upiti pre nego što nešto radite. Ako vam krema ostavlja trag, uzmite manje ili izaberite laganiju formulaciju.

Još jedan mit je da je dovoljno mazati ruke samo uveče. Iako je noćna nega izuzetno važna, preko dana ruke su izložene vodi, vetru i hladnoći, pa im je potrebna zaštita i tada. Takođe, ne postoji krema koja će zauvek izlečiti suvu kožu. Nega je kontinuiran proces. Ako prestanete da mažete ruke, simptomi se mogu vratiti. Najbolji rezultati postižu se redovnošću, strpljenjem i prilagođavanjem proizvoda trenutnom stanju kože.

Plan nege za 7 dana

Prvog dana operite ruke blagim sredstvom, osušite ih tapkanjem i nanesite hidratantnu kremu. Uveče nanesite deblji sloj hranljive kreme i stavite pamučne rukavice. Drugog dana ponovite jutarnju i večernju negu. Ako su vam ruke veoma suve, izbegavajte piling. Trećeg dana nastavite sa istom rutinom. Ako se koža smirila, možete dodati blagi piling. Četvrtog dana obratite pažnju na zanoktice i nanesite ulje ili kremu oko noktiju. Petog dana proverite da li vam neka krema izaziva iritaciju. Ako da, zamenite je. Šestog dana nastavite sa zaštitom pre izlaska napolje. Sedmog dana napravite rezime: šta vam najviše prija, šta vam smeta i šta ćete promeniti.

Ovaj plan nije strog. Prilagodite ga svom životu. Ako radite sa vodom, nosite rukavice. Ako često perete ruke, mažite ih češće. Ako ste napolju na hladnoći, nosite rukavice i zaštitnu kremu. Ako imate ekcem, koristite samo proizvode koji vam ne smetaju. Nakon nedelju dana trebalo bi da primetite bar malo poboljšanje. Ako se stanje pogoršava, potražite lekarsku pomoć.

Zaključak: doslednost je važnija od skupe kreme

Suve, ispucale i osetljive ruke nisu nešto što se rešava preko noći. Potrebno je vreme, strpljenje i redovna nega. Najvažnije je da razumete šta vašoj koži prija, a šta je iritira. Izbegavajte hladnoću, vetar, vruću vodu i agresivne hemikalije. Koristite blage proizvode za pranje, mažite ruke posle svakog pranja i ne zaboravite noćnu negu. Ako su vam ruke jako ispucale, uvedite bogatu kremu sa shea puterom, pantenolom ili ureom, u zavisnosti od tolerancije. Ako imate ekcem ili dermatitis, obratite se lekaru i birajte proizvode bez mirisa.

Ne postoji univerzalna krema koja će svima rešiti problem. Ono što je najkompatibilnije sa vašim rukama zavisi od vašeg tipa kože, navika, godišnjeg doba i prisustva kožnih bolesti. Zato je najbolje da kombinujete nekoliko proizvoda: laganu hidratantnu kremu za dan, bogatu hranljivu kremu za noć, zaštitnu kremu pre izlaska i ulje za zanoktice. Slušajte svoju kožu i ne odustajte. Uz doslednu negu, čak i ruke koje su zimi bile u najgorem stanju mogu ponovo da postanu mekane, glatke i bezbolne.